О градњи Банске палате у Новом Саду



Својим архитектонским решењем, зграда Банске палате представља једно од најзначајнијих дела у опусу архитекте Драгише Брашована. Она заузима посебно место у историји српске архитектуре и представља један од најзначајнијих архитектонских споменика – грађевина из периода модерне у нашој земљи. Настала као израз тежње администрације да њено седиште буде и огледало привредне моћи, економске снаге и просперитета Дунавске бановине, она и данас плени својом монументалношћу и репрезентативним изгледом.

Идеја о подизању Банске палате у Новом Саду појавила се убрзо после формирању Дунавске бановине. Као последица политичких прилика у држави, октобра 1929. године у Краљевини Југославији је успостављена нова административно-територијална подела и уместо дотадашњих области формирано је девет бановина (Дунавска, Моравска, Вардарска, Зетска, Дринска, Савска, Приморска, Врбаска и Дравска). Седиште Дунавске бановине је било у Новом Саду, а обухватала је велики део данашње Војводине, Барању и северну Србију до Крагујевца. Први бан, угледни новосадски градитељ Дака Поповић, је поднео оставку после само три месеца рада, али се управо он сматра најзаслужнијим за расписивање Конкурса за израду идејних скица за Банску палату. Поред жеље за престижом, за изградњу нове зграде Банске управе постојале су и оправдане практичне потребе: нова администрација је била бројна, није постојао довољно велики простор у којем би она била смештена, те су одељења банске управе била распоређена по целом граду.

Расписивање конкурса за израду пројекта нове Банске палате одобрио је бан Радослав Дуњић 30. марта 1930. године. На конкурс је приспело 19 радова, а Оцењивачки суд, после рада од четири дана, поднео је извештај бану 30. јуна 1930. да прву награду није могао ником доделити. Иако је и архитекта Драгиша Брашован предао идејно решење на конкурс, његово име се не налази на списку награђених. Међутим, већ 23. августа исте године, Банска управа закључује уговор са Брашованом за израду нових планова, као и за вршење надзора над изградњом Палате. За сада није познато како се наручилац послова определио за Брашована, али је извесно да је нова пројектна документација била израђена до марта 1932. године. Међутим, због велике економске кризе у земљи, почетак изградње је стално одлаган. Када је то питање поново актуелизовано 1934. године, Банска управа се суочила са новим проблемима. Услед економске кризе, финансијске могућности Бановине за градњу Палате су биле битно смањене, па се морало одустати од првобитног пројекта чије је извођење требало да кошта око 60 милиона динара, и уклопити се у дупло мању суму новца. Такође, пројектована Палата није могла задовољити потребе у међувремену нарасле администрације. Проблеми су решени поновним ангажовањем Брашована у октобру 1935. и његовом израдом новог детаљног пројекта Палате, који је Банска управа одобрила 18. маја 1936. године.

Изградња Палате је отпочела већ у августу исте године, на Булевару краљице Марије, на земљишту које је Банској управи уступило Градско веће Града Новог Сада. Истог месеца формиран је и Грађевински одбор, на челу са Ђорђем Гаспаринијем начелником Техничког одељења Банске управе. Задатак Одбора је био да доноси пуноважне одлуке у свим питањима изградње Палате, односно да руководи њеном изградњом. Одбор је радио до марта 1939. године.

Послове извођења грубих грађевинских радова (земљани, зидарски и бетонски радови) на подизању Банске палате добило је предузеће угледног београдског архитекте Милана Секулића. Послови на припреми земљишта и копању темеља су брзо напредовали, упркос великим проблемима због сталне појаве подземних вода. Великим ангажовањем Драгише Брашована, који је обављао и послове надзорног архитекте у изградњи Палате, као и реномираног стручњака, професора Универзитета у Љубљани, др Мирослава Касала, ови проблеми су превазиђени.

Изградња је напредовала предвиђеном брзином и већ у мају 1937. године могле су да се наслуте контуре будуће Палате. Средином септембра исте године завршена је градња основног корпуса Административне зграде, осим куле која је данашње обрисе добила почетком новембра. Завршетак градње корпуса Већнице био је предвиђен за крај исте године.

Почетком новембра 1937. године изграђени су сви преградни зидови Административне зграде, интезивно се радило на покривању њеног крова, постављени су олуци. Увелико су одмакли и послови на постављању инфраструктуре: канализације, водовода и грејања. Отпочели су и послови на постављању столарије, као и извођење гипсаних радова и малтерисањe. И радови на изградњи зграде Већнице су добро напредовали. Тада је Банска палата добила свој коначни облик.

Током 1938. године постепено су привођени крају сви груби грађевински радови, отпочело се са керамичким и молерским радовима, са закашњењем су почели гвожђарско-браварски радови, као и постављање паркета. Појавили су се проблеми и са извођењем каменорезачких послова, каснили су раније започети радови на увођењу електричних инсталација и постављању столарије. Ови проблеми, заједно са неадекватним временским условима за обављање грађевинских радова, допринели су знатном кашњењу коначног завршетка изградње Палате. Тако је, мада још не довршена, Банска палата промовисана 1. децембра 1938. године у склопу свечаног обележавања 20 година од уједињења и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Упоредо са овим радовима, текло је и облагање фасаде Банске палате каменом. Првобитна идеја пројектанта архитекте Драгише Брашована била је да се Палата обложи пресованом циглом, али је у септембру 1936. године Банска управа донела одлуку да се фасада уместо циглом, обложи каменом. Ова одлука је образложена тиме да је првобитни пројекат рађен у условима економске кризе, да је сада економска ситуација знатно боља и да би овако обложена Палата достојно репрезентовала Дунавску бановину, која представља једну од најбогатијих и најнапреднијих Бановина у земљи. Посао је у фебруару 1937. уступљен предузећу Алде Билинића из Београда. Иако је група банских већника Дунавске бановине предложила бану Светиславу Рајићу да се за облагање фасаде користи камен из Дунавске бановине, из мајдана Венчац, после детаљних анализа, одлучено је да се ипак користи брачки камен из каменолома Пучишћа.

После смрти Алде Билинића (пролеће 1938. године), посао је наставила да води његова жена Марија. Проблеми у односима између њеног предузећа и Банске управе кулминирали су у пролеће 1939. године и дошло је до раскида уговора. Тако је завршне радове на облагању фасаде Банске палате каменом извршила Клесарска радња Петар Крстуловић из Новог Сада.

Упоредо са завршетком облагања фасаде каменом, почело се са извођењем вајарских радова. Послови су уступљени Злати Марков, а обухватали су израду барељефа и стилизованих грабова на Административној згради и стилизованих лавовских глава и розета за испуст воде на згради Већнице. Занимљиво је да се у каснијој литератури као аутор ових радова наводи њен супруг, Карло Барањи, док су у грађи Архива Војводине пронађени наводи брачног пара Барањи о томе да су ове радове заједнички извели. Барељефе са ликовима српских војвода из Првог светског рата и краљева Петра I и Александра Карађорђевића су после Другог светског рата нове власти уклониле и уништиле. Године 2007. израђене су реплике барељева и постављене су на старо место, изнад главног улаза у данашњу зграду Владе Војводине.

Године 1939. сви радови на изградњи су полако привођени крају и у први план је дошло унутрашње уређење Палате. Као што је и сама зграда била грандиозно замишљена и што је за њену изградњу употребљен само најквалитетнији материјал, тако је првобитни план за опремање зграде био врло амбициозан. Било је замишљено да ентеријер свих просторија Палате буде опремљен првокласним материјалом. Међутим, због недостатка средстава одустало се од те идеје и на крају су нову опрему добиле само просторије бана, помоћника бана, начелника одељења и шефова одсека и одељака. Дизајнирање целокупног намештаја и тепиха за просторије Административне зграде и Већнице, заједно са станом бана, поверено је угледном новосадском стручњаку за унутрашњу архитектуру Карлу Висингеру. По његовим нацртима, предузећа Remec.-Co из Дуплице-Камника и Мор и другови из Инђије су израдила намештај за потребе Административне зграде. Намештај је испоручен тек после усељења администрације у нову Палату, крајем 1939. и почетком 1940. године. Међутим, како је Висингер каснио са израдом уговорених скица за потребе опремања просторија Већнице, Банска управа је са њим раскинула уговор и посао је у марту 1940. поверила Драгиши Брашовану.

Драгиша Брашован је израдио пројекат целокупног намештаја, електричних лустера и декоративних предмета за опремање просторија Већнице. Оно што је данас непознато је шта је заиста израђено по овим нацртима. Једино извесно је да намештај није израђен до почетка Другог светског рата, спроведене су две лицитације за одабир извођача радова, али су обе биле без резултата.

Послови на завршетку изградње Административне зграде су брже напредовали од радова на Већници и она је усељена после освећења 25. септембра 1939. године. У сенци тек започетог светског рата, освећење је обављено на врло скроман начин, првенствено у кругу чиновника Банске управе на челу са баном др Јованом Радивојевићем. Административна зграда је на 5.700 квадратних метара имала 569 просторија, а Већница чија изградња је завршена нешто касније, на 2.200 квадратних метара 147 просторија. Административна зграда је дуга 185, широка 42,5 метра, а њена кула је висока 42 метар. Већница је дуга 96, а широка 61 метар. Целокупни трошкови на изградњи Палате су износили 58 милиона динара, што је било дупло више од предвиђене суме.

Административна зграда је издужене, затворене, потковичасте основе са сутереном, партером и два спрата. Изграђена је у стилу модерне, али видљиви су утицаји и експресионистичке архитектуре и Де Стила. Пројектујући ову зграду, Брашован је имао намеру да она из непосредне близине симболизује изглед дунавске лађе, те се о овој грађевини данас говори и као о Лађи на Дунаву. Зграда Већнице је грађевина некласичне, развучене крстообразне основе, која по својој стилској атрибуцији припада правцу модерне архитектуре, али се пажљивим посматрањем могу уочити и класични архитектонски знаци.

Данас је некадашња Административна зграда седиште Владе АП Војводине, а Већница седиште Скупштине АП Војводине.